“Zaustavite negiranje kulturne baštine drugih,” ekspert UN-a kaže, nakon utvrđivanja činjenica tokom  prve posete Sbiji i Kosovu*

Beograd / Ženeva (14. Oktobar 2016) – “Zabrinuta sam visokim nivoom politizacije pitanja kulturnog nasleđa u Srbiji i na Kosovu “, rekla je stručnjak za ljudska prava Ujedinjenih nacija Karima Bennoune na kraju svoje prve misije utvrđivanja činjenica u Srbiji i na Kosovu. “Na ovaj način se kulturno nasleđe dovodi na nivo sredstva i daje monolitni diskurs koji nije prikladan za raznolika društva”, rekla je ona.

Specijalni izvestilac UN-a u oblasti kulturnih prava, koja je bila u poseti Srbiji i Kosovu od 3 do 14. oktobra, sprovela je ovu posetu kako bi adresirala tenzije u pogledu kulturnog nasleđa koje nastaju između Srbije i Kosova, i imala širi pogled na pravo učestvovanja u kulturnom životu bez diskriminacije u Srbiji i na Kosovu.

“Srbija i Kosovo moraju da shvate koliko je bitno da pitanja kulturnog nasleđa gledaju iz perspektive ljudskih prava, na osnovu prava svih ljudi da bez diskriminacije učectvuju u kulturnom životu, pristupaju i uživaju u kulturnom nasleđu, slobodi izražavanja, misli, savesti i veroispovesti, i obrazovanju posebno”, dodala je ona.

Specijalna izvestiteljka je pozvala Srbiju i Kosovo da prestanu da vezuju pitanja kulturnog nasleđa sa nacionalističkim agendama. “Ne treba da postoji monolitni pogled na to šta čini ili može da predstavlja kulturnu baštinu, i kulturno nasleđe nikada ne treba da se koristi za pravljenje diskursa ili politika koje za cilj imaju isključivanje drugih”, naglasila je ona.

“Ja ohrabrujem sve da razumeju kulturno nasleđe na holistički način, uključujući i doprinose i perspektive svih grupa. Svako, uključujući Srbe, Albance, Rome, Pravoslavce, Muslimane i Jevreje i sve nacionalne manjine, kao i sekularne ljude, žene, LGBT osobe, osobe sa invaliditetom i osobe mešovitog identiteta daju značajan doprinos kulturnom nasleđu i postojanju živopisnog kulturnog života. Ovo mora se mora prepoznati,” naglasila je g-đa Bennoune.

Goruće pitanje je sudbina kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu koje se umnogome sastoji od živih spomenika neophodnih za uživanje ljudskih prava. “Posebno mi je bilo žao da čujem ili pročitam omalovažavajuće diskurse koji osporavaju značaj kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, ili namerno izostavljanje pominjanja specifičnog odnosa Srpske pravoslavne crkve sa određenim lokacijama. S druge strane, žao mi je diskursa koji minimizira značaj ili čak postojanje kulturne baštine kosovskih Albanaca. Oba diskursa su štetna za ljudska prava i jednako uvredljiva “, dodala je ona.

“Srećom, imala sam priliku da se sretnem sa predstavnicima civilnog društva iz različitih sredina koji su spremni da se bore protiv takve perspektive i organizuju zajedničke događaje sa ljudima iz mešovitih sredina koji bi posećivali mesta od kulturnog značaja drugih. Takve aktivnosti su često uskraćene zbog nedostatka sredstava, i potrebna nam je sva moguća podrška iz Srbije, sa Kosova, i od međunarodne zajednice. ”

“Postoji jasna potreba za međusobnim priznavanjem šteta koja su naneta u prošlosti, napadima na nasleđe raznih grupa, a ovo je izazvala patnja. Trajni mir i pomirenje zahteva ništa manje “. Specijalna izvestiteljka se pozvala na mnoge izveštaje o široko rasprotranjenim napadima protiv i razaranja džamija, istorijskih centara i kulturnih lokacija, kao što je arhiva, počinjenih od strane srpskih snaga bezbednosti i paravojnih snaga 1999. godine na Kosovu, kao i protiv crkve počinjene od strane Oslobodilačke Vojske Kosova. Ona se takođe pozvala na namerno uništenje, posebno 35 navedenih pravoslavnih spomenika i crkava između 17 i 19 marta 2004. godine, praćeno brojem napada i incidenata protiv srpskog pravoslavnog kulturnog nasleđa od tada. Ona je takođe izrazila žaljenje zbog odmazde, tokom događaja iz marta 2004. godine, uključujući i jedan na radionicu kosovskog Albanca vajara Agima Cavdarbaše u Prištini, kao i one protiv dve džamije, u Nišu i Beogradu. “Ja bezrezervno osuđujem sve ove napade i razaranja kulturne baštine i insistiram na svim potrebnim koracima koji se preduzimaju kako bi se sprečilo ponavljanje i kako bi se našli odgovorni počinioci u skladu sa međunarodnim normama.”

“Na Kosovu, cenila sam izveštaje iz različitih izvora o priznavanju posvećenosti povećanom kapacitetu Kosovske policije za zaštitu lokaliteta, naročito zahvaljujući njihovoj specijalizovanoj jedinici za zaštitu kulturne baštine, koja je multietnička po svom sastavu”, rekla je Bennoune. Ona je istakla smanjen broj prijavljenih bezbednosnih incidenata koji se odnose na kulturnu baštinu, a istovremeno uzimajući u obzir navode da statistika u potpunosti ne odražava realnost. “Takođe sam čula o tekućim problemima srpskih pravoslavnih monaha i monahinja koji su nesigurni u vezi bezbednosti i žele da se osećaju dobrodošlim i prihvaćenim.”

“Kad god postoje incidenti koji uključuju nasleđe, oni se moraju uvek osuditi javno i široko od strane zvaničnika, kao i različitih verskih i kulturnih lidera kako bi se osigurala bezbednost relevantnih grupa i ukazala potpuna neprihvatljivost takvog ponašanja,” Specijalna izvestiteljka preporučuje. Specijalna izvestiteljka je istakla da je međunarodna zajednica imala obavezu da osigura, uključujući kroz finansijsku pomoć, da je istinska zaštita kulturnog nasleđa garantovana.

Interno raseljena lica sa Kosova videla su uništavanje njihove kulturne baštine kao pokušaj da se izbriše njihova istorija. Jednako uživanje kulturnih prava takođe je ključna komponenta omogućavanja održivog povratka.

“Moram da istaknem da mesta od posebnog značaja za Srpsku pravoslavnu crkvu i Srpski narod na Kosovu su takođe važna za mnoge druge ljude, uključujući i kosovske Albance koji su ponekad pristupali manastirama ili crkvama radi molitve ili posete”, navela je Bennoune. Iz perspektive ljudskih prava, zaštita i obezbeđivanje punog poštovanja posebnog odnosa između Srpske pravoslavne crkve i ovih lokacija ne znači da drugi ne bi imali pristup.

“Ja sam takođe ubeđena da mnogi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i pripadnici drugih verskih ili neverskih zajednica žele da se obezbedi više otvoren i slobodan pristup tim lokacijama”, ekspert Bannoune je rekla. “Naravno, dobra ravnoteža mora biti postignuta između potrebe da se ponudi pristup i da se osigura bezbednost, ali previše bezbednostinosi druge rizike isključenja i otuđenja.”

“Na Kosovu, potrebni su dodatni napori da se zaštite i druge baštine, posebno istorijski centri, stare kuće i hamami, posebno od privatnih aktera u oblasti poslovanja,” navela je Bennoune. “Dok su pravni standardi za zaštitu spomenika kulture dobro razvijeni, takvi standardi moraju biti u potpunosti implementirani u svakom urbanom razvnojnom poduhvatu, sa dizajnom  u kojem civilno društvo mora biti u stanju da učestvuje u potpunosti.” Gospođa Bennoune se posebno osvrnula na situaciju u Prizrenu. Bilo joj je žao da čuje izveštaje da su branioci kulturnog nasleđa koji pokreću ove slučajeve dobijali pretnje, za koje se misli da potiču od privatnih aktera.

Specijalna izvestiteljka izražava žaljenje zbog činjenice da je u Srbiji, u Beogradu mesto Topovske šupe, logor za Jevreje i Rome iz Drugog svetskog rata, planiran za uništenje 2017. godine  kako bi se izgradio, kako je nazvan, najveći šoping mol na Balkanu. Ona se nada da će druga lokacija, Sajmište, bivši koncentracioni logor za Jevreje, Rome, Srpske civile i partizane biti na odgovarajući način zaštićen, uključujući i nemački paviljon, a da će patnja njegovih zatvorenika koji su bili istrebljeni biti posebno obeležena.

“Zaista, u Srbiji, ostaju ozbiljni izazovi u kulturnim pravima u mnogim oblastima kojima se mora hitno baviti. Ovo uključuje mogućnost da se diskutuje, proizvodi i pristupa kulturnim sadržajima u vezi sa počinjenim zločinima iz 1990-tih, kao i slobode umetničkog izražavanja, kao i prava branitelja ljudskih prava “, rekla  je specijalna izvestiteljka. Mnogi od njih se odnose na uticaj oporavljenog nacionalizma. Specijalna izvestiteljka je bila takođe zadovoljna da vidi i napredak, naglašavajući činjenicu da je LGBT Povorka ponosa sada dozvoljena.

U Srbiji i na Kosovu, finansiranje i dalje predstavlja najveću teškoću u pogledu svih prava koja se razmatraju i mora se povećati. “U oba slučaja, ljudska prava moraju se transformisati iz rasprave odnosa sa javnošću u kulturnu stvarnost, kroz davanje prioriteta kulturi, hitnom sprovođenju svih relevantnih standarda, uključujući i one o toleranciji i različitosti i obrazovanju o ljudskim pravima.

Specijalni izvestilac će predstaviti sveobuhvatan izveštaj o poseti Srbiji i Kosovu u Savetu za ljudska prava UN-a.